Увац језеро и меандри

Зашто ићи?

Увац језеро и његови меандри су светски познати. И зашто онда не отићи и не обићи их. Нашао сам трек на стазе и богазе и убацио га мапс.ме и овога пута, по први пут и и орукс мапс. Још од почетка седмице ме ова идеја држала и онда сам у петак увече припремио ствари, јер аутобус за Сјеницу полази у 5:55 и ујутру неће бити времема за паковање.

Овога пута ћу први пут у реалним условима тестирати нови шатор (прошли пут сам га поставио у чеку када сам ишао на Троглав). Такође носим и нови објектив Никон 70-300 мм од којег очекујем да ће недоступне пределе и животиње детаљно да ми приближи.

Субота

Устајем рано, пре 4 доручкујем и облачим се и убрзо сам на станици. Овога пута ниаам заборавио ништа од опреме, међутим стомак ме боли и принуђен сам да жјрим у тоалет. Аутобус је кренуо на време, имам 6 сати дуг пут. Што ме буни, пошто је све до Ивањице аутобус ишао баш брзо и онда задњих 40 так километара никако да прође. У први мах то је нон-стоп успон, а онда кривина до кривине. Припремам се и излазим испред једне кривине, видим доста људи – читав аутобус. Мислим логично је, ипак је Увац познато и популарно туристичко место.

Читав аутобус људу на почетку стазе, али нико није ишао стазом
Читав аутобус људу на почетку стазе, али нико није ишао стазом

Овде нема збуњивања, стаза прати језеро аа његове десне стране (лева страна је у шуми и жбуњу). Углавном је благи успон и има камења, али и земље. Растиње је углавном ниско, смрече, брезе и жбуневи. Увлавном су све ливаде.

Ливаде око Увца
Ливаде око Увца

Прво се наилази на камп.

Камп "Увац"
Камп „Увац“

А затим и висећи мост, који сам одмах опробао. Мада ми није јасна његова сврха, јер на другој страни готово и да нема пута. Као да га је неко грешком ставио овде. Ипак мост је леп, а и омогућава да се фотка језеро ближе.

Висећи мост који прелази на другу страну језера
Висећи мост који прелази на другу страну језера

Идем даље и са леве стране опажам место где је неко ложио ватру, прилазим, леп видик. Можда би могао овде камповати..

Мој камп
Мој камп

Бројни чамци шпартају језером и носе туристе.

Пловило за обилазак језера
Пловило за обилазак језера

Поглед ми бежи на другу страну која је много зарасла у растиње.

Друга страна, неки други пут :)
Друга страна, неки други пут 🙂

Даље наилазим на усамљеног, али везаног коња каји пасе на ливади.

Кобила везана ланцом
Кобила везана ланцом

Затим то је и један поток.

Поток
Поток

Иначе време је сунчано. Код следећег видиковца зове ме шеф и жали се да му неки извештај не ради. Трошим ту неко време да поправим то и крећем даље. Успут сликам неке рупе у стенама. Да ли може да им се приђе, питам се, али настављам даље.

Јели пећина или само рупа?
Јели пећина или само рупа?

Поглед на кањон је феноменалан.

Ливада и кањон
Ливада и кањон

Ливаде са травом као на стадиону Вимблдона.

Ливаде и ниже растиње
Ливаде и ниже растиње

Меандри.

Меандри језера Увац
Меандри језера Увац

Ускоро наилазим на знак за видиковац, али пре њега примећујем стазу којом идем и која ме води све до воде.

Офроад који води до воде
Офроад који води до воде

Облаци и планине, нераздвојни су пријатељи.

Облаци и брда
Облаци и брдаш

У моменту чује се звук грома и неки облак јури ка мени. Застајем и навлачим заштиту од кише. Није страшно, али време се изгледа мења.

Промењљиво време
Промењљиво време

Поглед са издвојене стене, непосредно пре видиковца.

Видиковац пре видиковца
Видиковац пре видиковца

Поглед на сам видиковац.

Испод видиковца
Испод видиковца

Пештерска висораван

Пештерска висораван
Пештерска висораван
Шта рећи?
Шта рећи?

Птица на видиковцу.

Птица
Птица

Поглед са видиковца.

Увац са видиковца
Увац са видиковца
Светло на води
Светло на води

Завршио сам обилазак језера Увца. Сада хоћу да се вратим, али питање је којим путем. Размишљам најбоље да се полако вратим истим. Застајем, пошто дефинитивно ће да падне киша, да поново навучем заштиту, коју сам раније већ скинуо. Крећем лаким кораком натраг ка кампу.

Други талас облака брзо долази
Други талас облака брзо долази

Али не тако дуго, долази невреме. Прво киша почиње да пада, а онда почуње обилно да грми. Стављам телефон у авионски режим, а штапове за планинарење склапам. Громови све јаче и јаче ударају. У једном тренутку гром туче непосредно поред мене што ме узнемирава да губим ваздух на моменат. Убрзано дишем и седам на траву. Ипак се концетришем и узимам терма рест подлогу и стављам је преко тела и главе. Већ је тада почео и лед да пада.

Киша, град, ветар и грмљавина
Киша, град, ветар и грмљавина

Као и сваки јак пљусак и овај убрзо јењава, сунце само на моменат сија до киша и даље пада. Устајем и крећем даље према кампу.

Други талас кише и града је наишао док сам ходао. Међутим после неког времена установих да сам изгубио рукавице. Изнервиран, пошто сам још један пар тако изгубио на Повлену, решавам да се вратим и да их тражим. На сву срећу нисам дуго тражио, а већ сам их нашао.

Пошто нисам успео да нађем нигде природан заклон пребацио сам термарест преко главе и тако ходао. Град је ударио поново истом силином као и пре тога. Грашке града су се одбијале од термареста, ја сам био овде заштићен. Сада је остало питање где камповати. Мислим камповање је обавезно, јер и то је део ове приче. Прилазим кампу, али и врло брзо одустајем. Стварно, ја сам приликом доласка заобишао овај камп, зашто би га сада посетио? Враћам се назад у потрази за оним местом са ложиштем.

Ускоро стижем на то место и почињем са постављањем шатора. Шатор трећи пут користим и нисам још вичан како шта. Постављам га погрешно, скидам и поново постављам. Завршио сам улазим у шатор и уноаим опрему. Мали је тако да немам много места да се. ширим.

Убрзо схватам да ми је врећа за спавање мокра. Пакао. Ова ноћ ће бити бесана. Прво лежем обучен са мишљу да ће да ми се ствари осуше на мени. Али ништа од тога, тресем се. Полако скидам све са себе сем гаћа. Овако је боље. Извлачим свећу и палим је. Покушавам да осушим шаке, али не успевам. У шатору је једна много влажна амосфера. Стављам свећу у врећу за спавање, помаже, грејем се коначно. Астро фолију пребацујем преко вреће. Проблем је и то што сам шатор поставио на косину, тако да мало по мало клижем наниже.

Коса ми је мокра од вреће, тако да грејем шешир да се осуши и набијам га на главу. Шешир има жицу у ободу која ми омогућава да га додатно причврстим. Узимам кутију у коју сам ставио вату натопљену везелином, то добро гори. Убацујем комад у суд од свеће и палим је, попто је фитиљ већ изгорео. Добро гори ова комбинација и гпри доста дуго.

Када је и та комбинација била при крају покушавам да нађем нешто расутог воска и бацим га на „ватру“. Ускоро ми понестаје горива. Остајем у мраку. Покушавам да заспим.

Будим се после сваких пола сата. Велики ми је проблем и та косина на којој лежим. Онда покушавам са некако повучем врећу горе. Тешко иде јер је простор мали а и ја сам у њој. Отворио сам мало шатор да би створио колику толику вентилаџију, али слабо да помаже.

Стиже јутро, 4-5 сати. Постаје хладније и одлучујем да ангажујем и другу свећу. Палим је и понављам процес као и са првом. Ускоро нестаје горива и ту. Гледам на часовник кад ће да сване. Надам се сунцу, али оно неће доћи.

Мало после званичног свитања, иако је и даље било мрачно устајем, облачим још влажне ствари (и хладне) и хрећем напоље. Синула ми је идеја да би можда могао да наложим ватру. Тражим погодан материјал за потпалу. Налазим труле гране са иглицама смреке, то гори одлично. Гори одлично, али и брзо плане. Тако да сам принуђен да тражим јаче, дебље дрво. Много рада улажем за мало ефекта. Постижем колико толику ватру, али све траје врло кратко. Хладно је, не знам тачно колико има степени, а ја сам у бермудама, мајици и нечему врло танком што не знам ни како да назовем. Међутим овај рад ме држи у животу. Осећам се уморно.

Киша поново пада, одлучујем да спакујем стварии кренем на аутобус. Има свега пар километара до цесте. Успут проверавам ред вожње, аутобус у 10 сати иде преко новог пазара. Значи морам до Сјенице.

После обављене тоалете покрај пута крећем даље и озлазим на цесту Ивањица – Сјеница. Срећем пастира и његов лик ме импресионира. Имао је тамно деформисано лице, са доњом усном која је висила накриво и великим очима. Ходао је полако гурајући своје ноге све до пола корака правећи тада звук трења о цесту. Обучен у сиво маслинасте рите, вукао ке неку грану са собом. Као да није са ове планете, њега је ова висораван обликовала да буде то што јесте.

Хитам даље, знам да за сат времена морам прећи 7 километара. Застајем и скидам са ранца штап, у случају да ме неки од паса појуре овде. У том моменту чујем ауто иза мене, избацујем прст и човек ми стаје, каква срећа. Успут причамо мало, ја му говорим одакле сам и да волим природу и да путујем. Одушевљава ме староградска музика што је пустио, али овога пута која говори о турцима и о санџаку. То ниса м чуо досада. Стижемо ускоро у град, велики је. Он ми се нуди да ме вози до станице, тамо се поздрављамо. Хвала пуно и стисак руке, до следећег пута.

У станици презувам ципеле у јапанске таби. Удобне су и лагане. Стаје неки комби и шалтер радник ми каже да идем њим. Комби путује сат и по. Пролазимо луде кривине на путу до Новог Пазара. Пут је лош, тако да нема спавања.

У новом пазару мењамо превоз. Купујем неке грицкалице и воду. Премештам се неколико пута до финалног места. Стижемо у Београд око 5. Иначе током пута сам дремао, баш сам уморан. Планина је показала да није шала.

Закључак

Кањон и меандри Увца, као и читава Пештерска висораван су прави драгуљ. Нисам давно видео оваку лепоту природе као тамо што сам. Једмоставност свих облика живота и складност пејсажа фасцинирају. Није лако доћи и вратити се, али свакако вреди кренути., топло препоручујем. Иначе, овде нема неког планинарења већ је потребна собра кондиција за дуже шетње. Шатор може да се постави скоро свуда, јер су поља у недоглед. Пијаћу воду нисам видео, али вероватно је има треба видети на нету. Врхунски је доћи и боравити овде.

Знак иза којег се крије несвакидашња лепота
Знак иза којег се крије несвакидашња лепота

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *