Пашна раван – кањон Трешњице – Азбуковица

Сада је 8 сати, субота. Кренуо сам аутобусом из Београда до места Пашна раван, где ћу да видим шта ћу даље. Време је лепо, прави пролећни дан иако мало облачно, али немарим за то.

У 10 стижем лагано у Ваљево, већ познат град. Кренули смо пут Дебелог брда и Пашине равни.

Ластин аутобус прави паузу пар км после изласка из Ваљева

Стигох до Пашне Равни, интересантно место, локалну амбуланту видим и још неколико кућа, остале су вероватно раштркане по брдима.

Гледам мапу и видим речица иде мало ниже, одлучујем да пратим њен ток. Мало касније утврђујем да нећу моћи да је пратим скроз. Решавам да наставим даље док не обиђем следеће брдо.

Стижем на почетак места Смиљено поље и ту наилазим на призор који обећава добру авантуру:

Ливада на почетку Смиљеног пољап

Тужна прича живота људског

Село или засеок, али прелепо

Весници пролећа

Ова речица дах зауставља

И дах и време

Ни притоке нису ништа лошије, овде сам је прешао

Вероватно орао, али слабо се види, морам ускоро узети јачи објектив

Моја кућа и покућница

Поглед на кањон са оближњег врха, да ти стане дах…

„Преко камена прече, наоколо ближе“

Има ли шта лепше?

Поглед на кањон већ из даљине

Камп кућица дрвосеча

Последња реч планине пред растанак

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *