Фрушка гора Кестен 10-11. Новембар 2018.

Увод

Бојан и ја смо требали да одемо код њега на планину, али због тога што он ради у понедељак нисмо. Где да одемо онда? На Кестен брдо на Фрушку гору, посао је договор.

Субота 10. Новембар

Устајем рано чак и пре 5. Ствари сам спаковао јуче, сада још одлучујем шта да понесем од одеће. Захладнело је ових дана, а ја некако не трпим хладноћу као пре. Мама ме испраћа. Седам на бајс, али више пута стајем да намештам опрему. Хладно је, навукао сам фантомку, од ње ми се магле наочаре. Толико ми је хладно да ми се прсти мрзну. Стижем у Тополу. Журим, схватам да касним, превише сам оклевао. Стижем на железничку у 6;04 и видим неке омладинце што чекају такси,ћ. Ах, закаснио сам ипак. Шта да се ради. Зовем Бојана да му то кажем. Следећи воз иде за 2 сата, а то ми је много да чекам. Одлучујем да возим до Врбаса и да онда тамо хватам следећи воз.

Иако је хладно овај пут има неку чар. Јутро је предивно и није ми жао што сам се одлучио на тако нешто и што сам закаснио на воз.

Сунце на изласку
Зар није дивно?

Овај део пута има доста дрвореда и тако је све до Врбаса. Пут од Фекетића до Врбаса је лош у смислу квалитета, али је добар је јер нема много саобраћаја.

Стижем у Врбас и навигација (мапс.ме) ме навела преко пруге, а чујем да воз улази у станицу. Не могу да верујем да ћу поново закаснити. Хитам натраг. Стижем на страницу у стресу, али воз је на сву срећу још увек тамо. Улазим у воз и паркирам се поред помоћних седишта. Јављам се Бојану да сам у возу и кад ћу да стигнем у Нови Сад, он је већ тамо и чека ме.

Чекам да воз крене, кондуктер ми прилази. Кажем му да сам каснио и да нисам стигао да купим карту на страници, он не хаје. Дајем му паре и причам како сам закаснио на први јутарњи воз у Тополи и да сам бициклом дошао (журио) у Врбас. Воз креће али после дужег задржавања. Ускоро стижемо у Кисач, воз опет стаје и поново се диже задржава. Јављам Бојану да сам поново у застоју. Бојан ужива вожњу по Новом Саду већ увелико. Каже да је гладан, али да ће да ме чека за доручак.

Устајем пред Нови Сад, јер желим да први изађем, изаћи овде је лако јер је платформа у нивоу да возом. Међутим изазов је спустити бицикл низ степенице, поготово ако је у питању 40 кг терета.

Убрзо се налазимо Бојан и ја и одмах крећемо си Модене на доручак: војвођански? и омлет са поврћем (Модена нема вегетаријански мени). После доручка Бојан је желео да одемо до планете бајк да купи два звонца за бицикла. А пошто једна планета није радила морали смо до друге, није проблем. Сада са обављеним и тим послом остаје да Бојан позове свог комшију и да види хоће ли он на пиво. Комшија, који иначе ради на грађевини у Новом Саду, није могао да нам се придружи тако да смо ми спремни за набавку неке хране и пут на нашу финалну дестинацију. Узео сам пар пива, кока колу, пакет јаја и парадајз тако да смо спремни за наш пут. После куповине звонца рекао сам Бојану да би најбоље било да одемо на Кестен (што је била мала прва дестинација), а не на онај парк природе што сам касније предложи. Бојан се сложио, ипак Кестен је проверена локација и обојица смо срећни с том одлуком и кренули путем Кестена.