Градац река и кањон, Ваљево

Зашто ићи?

Река градац је јако чиста (и хладна). Има доста шуме тамо, а сада је почетак јула. Потребно је отићи негде где је свеже.

Ваљево се налази на 96 километара југо-западно од Београда. Има доста редовних аутобуских линија до тамо и назад. Путује се до 2 сата, а некада и мање. Тако да је сасвим добра варијанта за викенд шетњу.

Већ сам био тамо једанпут са Бојаном, али тада смо ишли бициклима те је наше кретање било доста ограничено. Сада идем пешке и бићу доста слободнији да лутам около.

Од опреме сам понео: мат за лежање, кесу са водом, 10 метара канапа, спејс бленкет, чеону лампу, гојзерице, рукавице, један штап за планинарење, јапанке, камеру Д5300 са два објектива 18-55мм и 70-300мм и остале ситне ствари од прибора за хитну помоћ до свећа.

Од хране сам понео доста ствари: кутију овсених пахуљица умешаних са сувим грожђем, парче хлеба којег сам пекао пре неки дан, две јабуке, кутијицу зрневља, кесицу урми и суд да би скувао резанца са пофинчом.

Све у свему понео сам доста ствари да не будем гладан и да ми не буде досадно.

Субота

Пробудио сам се рано, око 5 али ипак морам да журим, јер док једем и док се спакујем требаће ми времена. Крећем напоље око 6:10 хитам на станицу. И док сам хитао пут станице сетим се да нисам понео кашику. То ме брине, али размишљам како ћу да дођем до ње. Долазим ускоро на станицу. Чекам 16, долази 23 и стаје испред нас и отвара врата. Један човек пита нешто возача и улази у воѕило, ми остали пратимо. Један чича ме пита који је аутобус, ја му одговарам „вероватно је 16, шта знам ја“. Не мало после кренули смо. Аутобус иде солидно, није много брз али довољно. Стижем ускоро до Зеленог венца, излазим из аутобуса и пролазим поред дела пијаце где продају све и свашта. Међутим тек су сада почели да се распремају, ипак је сувише рано.

Трчим лагано ка станици, у питању су минуте. Осећам и притисак у стомаку, иде ми се у тоалет, али да ли ћу имати времена за то? Купујем карту (800 и нешто динара), гледам на сат и имам свега пар минута времена. Трчим у тоалет, обављам нужду (имали су тоалет папира) и трчим ка аутобусу. Тек што сам дошао до аутобуса приметио сам да су возач и кондуктер кренули у аутобус. Питам јел  то тај аутобус и уз одговор у лету улазим у њега. Одмах по томе су кренули. Можеш замислити колико је мало фалило да закасним. Мислим, имао би аутобус сваки сат времена после, али ипак боље је раније да одем. У аутобусу су сам пола пута преспавао. Стижемо око 9 на станицу превозника Еуробус, они имају и ластину станицу посебно. Излазим из аутобуса и гледам мапу и компас.

Имам на мапс.ме већ скинут трек. Нисам планирао да идем цео трејл већ само делове поред реке зато што су покривени шумом већином и не желим да горим на бесомучном сунцу.

До почетка шуме имам око 3 и по километра, тако да сам се одмах упутио у том правцу. Успут улазим у гвожђару и питам да ли имају кашику (потез очајника), а касније обилазим и локалну пијацу и питам тамо у продавници прибора за домаћинство. Они имају али продају у комплету. Нећу да узмем 6 кашика јер ми не требају! Крећем даље и полако одустајем од идеје куповине кашике.

Млин воденица у Ваљеву
Млин воденица у Ваљеву

Кућа је све мање и мање. Поред мене пролази један дечко трчећи, брате свака част то ценим. Као човек који и сам воли да потрчи,  тркачи су ми увек радо виђени људи на улици. Ускоро га срећем поново како трчи узбрдо, жали ми се да је имао велике повреде као младић, мада сада нема више од 30 и коју. Каже да воли Градац и да често долази овде поздрављамо се и ја настављам даље.

Успут сам наишао на дивље шљиве, неке киселе а неке зреле. Киселе сам понео са собом,  а зреле одмах средио.

Дивље шљиве
Дивље шљиве

Успут наилазим на доста људи,  а и ресторана.  Колски пут води до неког приватног поседа где наставља стаза поред реке.  Стаза је каменита тако да је много боље ићи гојзерицама и то и чиним.  Сазувам јапанке и облачим гојзерице.

Неки ресторани имају чак и спортске терене за комплетан угођај
Неки ресторани имају чак и спортске терене за комплетан угођај
Време је за гојзерице
Време је за гојзерице

Кањон је махом камених и шумовит,  али понека ливада ту и тамо пукне на видику.

Ливада као из снова
Ливада као из снова

Још пре сам видео на мапс.ме да у овом подручју има доста пећина.  Био сам спреман да посетим барем једну.  И то се ускоро и десило.  Пећина се налази одмах са леве стране стазе и зове се Дегурићка пећина. Из ње избија вода и свод је висок да може лако да се крећеш кроз њу.  Међутим,  проблем је ићи даље јер вода покрива од зида до зида пећине.

Дегурићка пећина
Дегурићка пећина

Стаза је предивна,  нимало тешка а интересантна. Ускоро се одвајам од реке и крећем преко мањег брда.  Брдо јесте мало,  али ме износило :).  Интересантан је путоказ планинарског друштва,  врло је упечатљив.

Луксузни путоказ на лакој стази
Луксузни путоказ на лакој стази

Тек када се попнем мало више видим како је све ово дивно.

Права слика и прилика реке Градац
Права слика и прилика реке Градац

Овим путем иначе пролази и пруга Београд Вар.  Бројни тунели и понеки воз :).

Тунел на прузи у кањону
Тунел на прузи у кањону
Воз који је у баш том моменту пролазио пругом
Воз који је у баш том моменту пролазио пругом

У међувремену сам имао и мањих потешкоћа да пређем један део стазе због већег нагиба,и прашине које клиза,  али то је махом и било најтеже на овој стази. Ускоро стижем и до једног етно домаћинства.  Они примају госте током дана и обезбеђују им локалне специјалитети и пиће.

Котлић и нешто испод сача
Котлић и нешто испод сача
Етно домаћинство поред реке
Етно домаћинство поред реке

Стазица даље води поред реке,  без много одвајања и успона. Доста људи има тамо сада,  неки су дошли да се сунчају,  неки одмарају,  роштиљају и освежавају хладним пивом,  а неки чак и пецају.

Ускоро пристижем на моје коначно одредиште –  извор.  На мапи (и у стварности)  река дотиче још из далека истим коритом,  али из неког мени нејасног разлога она званично настаје на овом извору.

Извор зелена, место где настаје река Градац
Извор зелена, место где настаје река Градац

Ту сам одлучио да се одморим мало,  да се сунчам и да се можда и окупам.  Што се тиче купања ту постоји један проблем,  наиме река Градац  али за јако хладну реку.  Неки кажу да јој је температура испод 14 степени.  Купати се у тако хладној води када је спољашња температура већа од 30 степени је стварно изазовно.

Поставио сам терма-рест на тло и уживао.  Пошто има доста бубица свуда одлучио сам са сликам коју.

Једна од многих љубитељица цвећа
Једна од многих љубитељица цвећа

Ухватио сам доста оваквих слика.  Потом сам јео хлеба и јабука!

Домаћи хлеб који сам својеручно испекао, добро је дошао за ову прилику
Домаћи хлеб који сам својеручно испекао, добро је дошао за ову прилику

И ушао сам пар пута у реку и ледена је као змија. Потом су почели људи да се појављују,  прво један пар па затим и група мушкараца,  можда неких десетак. Мало су прошетали кроз воду,  мало причали и отишли. Тек онда сам се усудио да легнем у ладно реку.  Толико је ладна да после одређеног времена руке и ноге почињу да боле.

Ако 2 сата сам провео тамо, потом спаковао своје ствари и кренуо пут станице.  Одатле сам имао негде око 10км пешачења.

Током хода сам схватио да би морао да трчим део пута ако желим стићи до 6 сати на станицу (аутобуску). Кренуо сам лаганим трчањем и стигао на станицу на време. Преобуо сам се у јапанке и сместио у аутобус.

За 2 сата сам био назад у Београду и ускоро и у стану.

Још пар слика које не прате овај текст:

Камилица
Камилица
Кристално чиста,  хладна река путује по каменитом путу
Кристално чиста, хладна река путује по каменитом путу

Закључак

Ако желите брзо да стигнете на савршену локацију за одмор и шетњу,  Градац код Ваљева је идеално место.  Од станице до извора има 10 километара и то би требало да буде шетња без по муке,  а опет довољна да направи разлику.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *