Архиве категорија: Планирана путовања

Овде су сва моја планирана путовања. Када се путовање деси онда ћу га уклонити из ове категорије.

Тајланд (18. септембар – 14. октобар)

Зашто ићи?

Ово је наставак пута Мјанмара. И пошто сам свакако узео транзитну визу, одлучио сам да останем на Тајланду бар 26 дана (транзитна виза омогућава 2 уласка онда до 30 дана).

Прво сам био резервисао собу у неком хотелу, онда сам пронашао Тума на Би Велкам мрежи. Послао му поруку, а он ме прихватио да дођем и останем пар дана.

Понедељак, 18. септембар

Стижем на Суварнабуми аеродром предвече. Пролазим све контроле и мало се задржавам на пасошкој. Наиме ваљда су људи на првој контролу погрешили и ставили погрешан датум на печату. Али не мари, добијам нови печат и одлазим по торбу.

Решавам да заменим све паре што могу. И успевам да заменим 465 ЕУР. 100 ЕУР ме могу да заменим и њих ћу однети у банку. Штета за толике паре.

Јављам се Туму, он каже да ће да ме чека на једној метро станици. И полако крећем, чека ме дуг пут. Стижем после сигурно сат времена. Он ме чека колима, што нисам очекивао. Одлазимо заједно нешто да поједемо, после тога у његову кућу. Ноћ је већ, тако да не видим најбоље каква му је кућа, али видим да унутра има брдо разних ствари. Рекао ми је да очекује и неке Турке да дођу сутра.

Уторак, 19. септембар

Е да, у том моменту је тамо већ био и један Немац. Тако да ми је он показао један локални ресторан и још пар ствари у вези са кућом. Храна у том ресторану је 40 бата (120 дин) по оброку.

Да не заборавим кућиће.

Недеља, 24. септембар

Ово јутро будим се у 4. Тум је звао такси још јуче. Ја кувам воду за овас. Тум је устао исто. Њи ме зове, причам са њима и време полако пролази. Једем, и крећемо доле. Ускоро такси долази. Поздрављам се са Тумом и седам у такси. За 30-так минута сам на аеродрому. А сада чекам бординг у авион

Мјанмар (24 август – 18 септембар 2017.)

Зашто ићи?

Њи сам упознао 3.6.2017. путем бивелкам мреже. Волим је. Отада до данас смо се дописивали. Хтео сам да отпутујем у Вијетнам због ње, али пошто је она већ одлучила да путује по југоисточној Азији сложили смо се да се нађемо у Мјанмару. Мјанмар је једна од тих земаља где туризам још није заживео до те мере да је исквари. Ускоро ћу да почнем да се спремам за пут, данас је уторак, а путујем у суботу.

Субота 19. август

Спреман сам за пут, закључавам стан, остављам поруку комшији и крећем ка станици. Носим ранац од 15 литара и камеру Никон Д5300. Долазим до станице и улазим у 16-цу. Стижем до зеленог венца и идем на станицу 72-ке (или је то можда 71-ца). Чекам аутобус, полази у 10:25 колико се сећам. Улазим у аутобус и ускоро сам на аеродрому. Крећем се полако ка Етихадовим столовима, стижем и просто питам да ли могу да идем на излаз без да штампамо карту. Идем преко реда на бизнис шалтер, жена ми ипак тражи пасош, дајем јој га. Зове свог колегу, нешто није у реду. Кажу ми да не могу да путујем, јер немам визу за Тајланд чак иако сам имао већ плаћен лет за Јангон (из Бангкока).  Разочаран зовем Етихад сервис, они све што су могли јесте да сторнирају карте и кажу да када одлучим када би поново путовао да их позовем.

Зовем и тера травел агенцију да му обезбеде визу што пре могу. Одлазим до њих, остављам им слику и пасош и 45 ЕУР. носиће мој пасош у Загреб где ће да заврше све око визе.

Јавио сам већ Њи шта ми се десило и шта је ту је, она је то добро прихватила, сада идемо даље.

И пошто се све ово већ десило и нема више назад, а и цена ће сада да буде још већа јер ћу морати да плаћам пенале за померање летова, одлучио сам да останем дуже, чак до 14. октобра!

Понедељак, 21. август

Одлучио сам да у понедељак не идем на посао. Звали су ме из тера травел и тражили да потврдим визу са једним улазом, мисле кажу да ми неће бити довољно. Дали су ми број конзулата у Загребу, зовем и договарам се са њима да ми издају транзитну визу са 2 уласка у земљу, и готово.

Уторак, 22. август

Виза је спремна и идем да је покупим, треба да доплатим још 15 ЕУР (укупно је 60 ЕУР). Гледамо лет Њи и ја и налазимо да нећу успети да летим данас, већ ћу морати сутра и то не због Етихада, већ због МАИ (Мјанмар Арлинес Интернатионал) који немају лет у среду. Зовем Етихад и резервишем лет за 23. август са повратком 14. октобра.

Враћам се у стан и полако пакујем и други ранац (40 литара).

Среда, 23. август

Данас сам ишао полако, нисам имао неког важнијег посла сем дођем до аеродрома и све контроле. Најинтересантнија ми је била контрола звана чек-ин. Наиме, у суботу су ме вратили са лета (нису ми дали да одем на лет), јер нисам имао визу за
Тајланд. Ја сам убеђен да мени виза за Тајланд није ни требала, али пошто су ме вратили онда сам решио да узмем визу али и да придружим свој пут на чак 53 дана. До 18 септембра ћу да будем у Мјанмару а после на Тајланду.

Као што рекох кренуо сам нешто после 9 да Карабурме и стигао нешто пре 10 на зелени венац. Колико се сећам аутобус број 72 је кренуо у 10:25 да стајалишта. Дуга је била вожња до аеродрома, нешто ми се учинило тако. Тачно на почетку путовања сам помогао неким кинескињама да откуцаји карту на апарату, јер су у аутобусима променили неке апарате и сада људи требају да прислоне карту при дну, а то није тако
интуитивно.

Сачекао сам ред за чек-ин и предао пасош, одмах су почели да ме испитују у вези мојим одласком у Мјанмар, тражили карту, гледали визу. Чак ми рекли да не смем да се
задржавам на Тајланду! Мислим шта њих брига хоћу ли и колико да се задржим тамо, то је моја ствар. Ја сам урадио како су тражили и сада је то то, ја одох…

После пасошке контроле одмах сам похитао у бизнис клуб (имам приорити пас картицу), обавио тоалету, узео 3 интегралне земичке и напунио их са зеленом салатом. Најео се, поздравио са родитељима и девојком и упутио на излаз. Убрзо сам се нашао у авиону на седишту 10ц, поред мене су седели студенти Македонци. Током лета сам мало одспавао, а онда сам гледао и неке филмове. Један који се зове „рођен у Кини“ и у којем се ради о животињама у Кини. А други је о 3 старија човека који одлучују да да пљачкају банку која им загорчава животе. Стигао сам мало и да попричам са новопеченим студентима. Момак хоће да студира програмирање и видим да је доста упућен у то, али ипак није знао за програмски алат Делфи. Разменили смо и неке игрице на крају крајева. На крају сам им пожелео много успеха на студијама.

Стигли смо у Абу Даби и полако сам пошао ка излазу број 9. Има доста да се пешачи. Успут сам се јавио родитељима и покушао да ступим у разговор са девојком на воцапу али нисам успео, на крају смо прешли на вајбер. Она је сада на путу ка Јангону где ћемо се и срести први пут сутра :).
Лет до Бангкока ће да траје 6:25, сад су најавили. Седим на седишту 55ц, то је последњи ред седишта, никада то нисам раније радио. Баш ме интересује да ли се разликује од осталих летова које сам имао. Иначе задњи део авиона је баш празан. Чекам храну, не знам зашто али у последње време Етихад заборавља да сам вегетаријанац. Идем да завршим полако онај филм, таман до хране а после мало да одспавам.
Филм сам завршио, баш је добар. Крај су мало превише разводнили, али идеја читавог филма је баш добра.

Храна у авиону је сада врло укусна
Храна у авиону је сада врло укусна

Е сада што се тиче хране ти сам баш имао среће, пошто је неко одустао од хране (или од лета) мени је припала част да то и испробам и могу рећи да је баш било укусно.

Остатак вечери у авиону проводим гледајући филмове мало дремајући.

Четвртак, 24. август

Стижем у Бангкок негде после 7 ујутро. Крећем се ка пасошкој контроли. Обављам све и идем да узмем ранац. Потом идем да променим 100 ЕУР требаће ми да платим промену лета за Јангон. Стижем на чек-ин шалтер и одмах ми кажу да знају ко сам и да треба да платим 3000 бата. Плаћам шта требам и крећем ка пасошкој контроли, овога пута наилазим на много више људи у реду који чекају за излазак из земље. Чекам стрпљиво и причам са девојком. Она је већ на аеродрому у Јангону и чека ме. Чини ми се да ред у којем ја стојим идем сторије од онога који је поред мене. Пролазим и ту контролу и крећем ка излазу, то је скрининг, и коначно нема више провера. Ово је иначе први пут да сам ушао у једну земљу и изашао све у року од пар сати.

Чекам укрцавање на лет, нема много људи, чак шта више врло мало их има. Улазим у авион, аирбас је у питању, мањи, особље је пријатно. Доносе ми храну, скромно, резанца са пилетином и поврћем са неким до сада невиђеним слаткишем.

Ево ме једем на лету за Јангон, стварно се добро осећам и ово путовање ме радује већ. Купио сам мали привезак у виду авиона, реко да узмем сада ко зна како ћу бити расположен после. Питао сам да ми дају и часопис да понесем са собом, дали су ми га. Поред мене у истом реду али другој колони седи Бугарин, причамо мало, он путује сам.

Стижем на аеродром у Јангону, мали је то аеродром, као наш у Београду. Пролазим скрининг и пасошку контролу без проблема. Излазим напоље али Њи налазим мало теже. На крају смо се видели (нисмо се пољубили као што смо мислили да ћемо). Одлазим да мењам паре, мењам 350 ЕУР. добијам доста новаца за то, чак 500000 Кјата, чак и више нешто. Њи зове такси, користи граб апликацију, каже има и неки попуст.

Јангон је карактеристичан град по томе што је саобраћај за моторе строго забрањен у градском центру. И зато има велики број аутомобила који гуше саобраћај. Око 1 сат треба да се стигне до градског центра. Идемо у хотел где ћемо да одседнемо 2 вечери и после идемо на плажу.

У путу још увек причамо и покушавамо да се опустимо, ипак ово је први пут да се видимо уживо. Свиђа ми се и жустра је што волим. Док путујемо време се мења, почиње киша. Стижемо у „New Yangon Hotel„. Обављамо чек-ин и крећемо у собу. Соба није лоша али имамо проблема са вратима у тоалету (који је део собе само преграђен). 

Поглед из хотела на врло прометну и бучну улицу као и на реку у позадини
Поглед из хотела на врло прометну и бучну улицу као и на реку у позадини

Град обилује различитом формом грађевина, неке су баш старе, а неке су нове. Такође изненађује да имају и вишеспратнице са више од 10 спратова, што нисам виђао на много места (у Кини сам видео).

Отишли смо на ручак у ресторан који она зна. Међутим тамо су били врло спори и некако није баш пријало нити њој нити мени. Вратили смо се у хотел.

Истуширали смо се и онда се десило да смо се и пољубили први пут. Остатак дана и вечери смо провели у хотелу.

Петак 25. август

Идемо прво на доручак који је укључен у цену, доручак је на врху зграде (8 спратова, ми смо одсели на 6-том). У питању је шведски сто, што је стварно добро. Једемо у успут се шалимо пошто сам узео чај у чинији за супу па луди често загледају то мисле да има супе, а у ствари нема. Супа тек касније стиже.

Крећемо до собе и пакујемо ствари идемо да нађемо где можемо да купимо карту да идемо на плажу. Возач нас вози до железничке станице и преко пута постоји агенција где купујемо карту. Купујемо повратну карту која нас је коштала 15000 Кјата за једну особу (1100 динара) стим да аутобус стаје испред нашег хотела/апартмана. Пошто је било баш рано, остављамо њему торбе на чување и крећемо у обилазак подручја. Успут наилазимо и на арт галерију коју одлучујемо да посетимо.

Заједно са организатором и једним сликаром
Заједно са организатором и једним сликаром

После посете овој галерији наставили смо даље где смо наишли на супермаркет у којем смо узели дињу, нож и још нешто. А ево и слике како монаси дижу новац са банкомата, на Тајланду сам већ видео да возе и добра кола.

Њи, а у позадини будистички монаси дижу паре са банкомата!
Њи једе дињу, а у позадини будистички монаси дижу паре са банкомата!

Завршили смо са продавницом, ах да купили смо и сапун са кутијом за лакши транспорт. Крећемо ка центру града, и успут решавамо да једемо на улици. Иначе углавном мушкарци (млађи) продају храну на улици, то су углавном резанци, пиринач и супа. Они храну мрве и припремају на лицу места стим да су резанца и пиринач већ скувани.

Типична храна на улици у Јангону
Типична храна на улици у Јангону

Храна је била баш укусна, поготово резанци од пиринча.

Све ово је савршено укусно и зачињено таман колико треба
Све ово је савршено укусно и зачињено таман колико треба

И цео овај оброк нас је коштао 2000 Кјата, што је око 150 динара!

После завршеног јела смо кренули до Суле пагоде.

Суле пагода, друга по величини у Јангону
Суле пагода, друга по величини у Јангону

Успут радимо још доста слика по центру али мислим да су најјинтересантније оне са храном па ето и пар њих:

Палачинка са поврћем (300 Кјата - 25 РСД)
Палачинка са поврћем (300 Кјата – 23 РСД)
Палачинка са наутом (300 Кјата - 25 РСД)
Палачинка са наутом (300 Кјата – 23 РСД)

Исти дан само купили и кувало за пиринач, остало је било да нађемо интегрални пиринач. Њи има пријатеља који ју је саветовао да оде у тржни центра у супермаркет, што смо и учинили и тамо нашли баш такву врсту пиринча. Значи 2 киле пиринча којег можемо кувати када хоћемо у нашем кувалу што је супер. Е да, узели смо још и кинеске штапиће.

Дошло је 7 сати и време је да се вратимо на станицу, киша је почела да пада. На станици смо упознали неку францускињу која путује тако по земљи од места до места. Обавили тоалету и спремни сачекали и укрцали се у наш аутобус.

Аутобус у позадини са натписом капетан Америка је наш!
Аутобус у позадини са натписом капетан Америка је наш!

Аутобус је био пун, наше седиште је било последње, у аутобусу је било пријатно и не толико хладно колико смо очекивали да ће да буде. А пошто је средње седиште ипак било празно могли смо се мало и испружити. Успут је било неколико стајања од којих је једно било од пола сата.

Субота, 26. август

Пробудио нас је разглас и светла су се упалила. Значи стигли смо и ми смо први на реду да изађемо. Плажа на коју смо стигли и где ћемо одсести пар дана зове се „Chaung Thar“, а наш бунгалов се налази одмах на улазу у место „Shwe Ya Min Guest House & Restaurant„. „Shwe“ иначе значи злато, а оваквих назива овде има на прегршт.

Дошли смо око 3 ујутро и логично већ гледамо где да спавамо, међутим једна жена је устала да нас дочека и отвори нам врата од собе. Пошто смо ушли у собу нашли смо жабу на поду! Испратили смо жабицу напоље и распремили се да спавамо. Ујутро смо устали и кренули на доручак, рекли су нам да немамо прва на доручак, али ми смо платили за исти.

Бунгалов у којем смо одсели, леви улаз је наш
Бунгалов у којем смо одсели, леви улаз је наш

После доручка смо кренули ка плажи. Пут је нов и широк, са широким тротоаром, али са исто толико високим тротоаром. До плаже се стиже споредним путевима који воде између великих и скупих одмаралишта/хотела.

Нови широки пут покрај плаже
Нови широки пут покрај плаже
Плажа је дугачка, а песак је ко асфлат, раван и добро утабан
Плажа је дугачка, а песак је ко асфалт, раван и добро утабан
И наравно, океан иде у недоглед
И наравно, океан иде у недоглед
Песак као огледало, у позадини скупљи смештај до океана
Песак као огледало, у позадини скупљи смештај до океана
Рибари носе осушену рибу да је продају
Рибари носе осушену рибу да је продају

Вратили смо се на главну улицу и наставили даље, хтели смо да дођемо до мора. Ушли смо у село. Купили нешто поврћа за кување.

Мостић у рибарском селу
Мостић у рибарском селу

У повратку је почела да пада јака киша, па смо одлучили да одемо на ручак у локални ресторан. Пала је риба и неизбежна салата од чаја. Такође пало је и једно Мјанмарско пиво (6 дц).

Риба и пиво
Риба и пиво
Ја у Мјанмару
Ја у Мјанмару

Уторак, 5. септембар

Данас сам одлучио да скачем у месту у интервалима за добро јутро. Интервали се састоје од 1 минута скакања у месту са подигнутим рукама у висини рамена, истпужених напред. И после тога ту је одмор од пола минута.

Среда, 6. септембар

После одрађене вежбе, хладан туш да ме охлади и онда на доручак. Успут срећем дечка на рецепцији и он ме критикује што нисам још отишао у национални музеј Мјанмара. Нешто размишљам зашто да не и одлазим у музеј тај дан. Ваљда због болова у мишићима нисам баш био расположен те сам се посвађао са женом која ради у једној од соба у музеју. Иначе је у неким собама забрањено фотографисање али ја сам био тврдоглав да и даље сликам. Она је покушала да ми забрани то.

Четвртак, 7,септембар

Вежбе, хладан туш, доручак (традиционални) и одлазак у Џанкшн град, у сити маркт да купим овсене пахуљице, и неко суво воће. Успут сам и подигао 80000 Кс, наплатили су ми 6500 Кс провизију што је укупно изашло 86500 Кс, а банка ми је скинула 54,71 ЕУР што је 1581 Ks/EUR – готово исто као и у мењачници!

После, при повратку кући сам јео салата од чајевог листа + пиринач у локалном ресторану за рекордно јефтиних 800 Кс!

Пријавио сам се на неколико послова на Фрилансу, покушао сам 2 пута да положим Амерички енглески језик, али нисам успео. Покушаћу сутра док не положим.

У 8 увече сам отишао да играм снукер, придружио ми се локални играч. Био сам катастрофа, али и сто је превелик за мене. Иначе сам уживао.

После вече сам провео са мојим пријатељем са рецепције играјући неку мисаону игрицу, јели смо салату од чаја (на улици смо узели за 600 Кс) + попио сам мало и пива. Касније смо причали о неким темама.

Иначе приликом спремања хране људи овде користи маказе да секу састојке.

Петак, 8. септембар

У кревету резервишем место у Банкоку за 25 ЕУР две ноћи. Гледам још нека места у Краби за нас двоје.

Мало касније устајем, онда вежба, хладан туш, доручак. Успут сам одлучио да платим још 8 дана собу овде. Остало ми је да платим још само 2 дана касније.

Вратио сам се у собу, поново кренуо са тестом и положио са 75% (што је доња граница) , потрошио сам укупно 2000 РСД за овај тест.

Идем напоље да прошетам и подигнем још 50 ЕУР. Међутим 2 пута нисам успео да подигнем паре. Банкомати су једноставно избацивали моју картицу. У питању је картица од Раифајзен банке. Сутра ћу да понесем картицу од комерцијалне банке и пробам у истим банкоматима.

Ево ме натраг у соби после 2 сата шетње по граду (врло је топло напољу).

Субота, 9. септембар

Вежбе, туш и доручак који нисам изабрао јуче тако да је данас дај шта даш, а дали су тост и јаје. Поставио сам им веш за прање и кренуо напоље. Прво да подигнем паре у неком од банкомата.

И да картица комерцијалне банке пролази без проблема, подигао сам 80000 Ка на банкомату Ц Б банке.

Купио сам приручник за учење Бурманског језика за 8500 Кс.

Пролазим поред Универзитета за старатељство и добро је заштићен овом жицом и друга места исто тако.

Ову ограду ће бити тешко прескочити
Ову ограду ће бити тешко прескочити

Управо је један моториста прошао улицом, иначе нигде их нема, јер не смеју по закону који влада у Јангону.

Колеџ
Колеџ

Касније сам нашао на пијацу свега и свачега. Налази се у сутерену једне зграде. Дошао сам силе да видим шта има. И завршио са пуним кесама хране, у ствари то су све састојци потребни за салату од чаја (чај, кикирики, суви боб).

 

Ево ме сада у индијском ресторану једем јело од наута. Ово јело је врло укусно и волим га.

Стижем у хотел, Причам са дечком са рецепције, када сам хтео да му покажем чај и приручник за бурмански гадно сам био изненађен: на сред стола на којем држим храну стоји пацов и гледа ме. Када сам се померио мало он је одмах стрчао и сакрио се испод моји ранчева. Позвао сам момке да виде то и чим сам склонио ранчеве он је преко ивице кревета шибнуо кроз отворен прозор. То није био призор за видети овде.

Остатак вечери сам провео са момком причајући, али сам осећао неку тежину у стомаку. То вече сам појео доста прженог кикирикија и баш ми је засметао. После сам попио и кока колу, који иначе ретко кад пијем са циљем да ми смири стомак.

Недеља, 10. септембар

Први знаци тровања храном или неке бактерије или вируса.

За доручак сам имао пржени пиринач са јајетом, ово је први пут да нисам био у стању да поједем доручак.

А потом, је све наставило са проливом и мучнином. А касније се претворило у огромну главобољу. Главобољу сам касније морао некако решити, па сам отишао да се исповраћам и морам признати да ми је и било одмах лакше. Мучнина је нестала али пролив и даље врло присутан.

Недеља је био дан који сам провео у кревету, али како ми се чини биће још таквих дана, нажалост.

Понедељак, 11. септембар

Ево ме чекам доручак, овога пута само тост хлеб и врућа вода, пошто сам мишљења да само то помаже за мој ситуацију.

Успут сам проверавао смештај у Крабију и гледао мало плаже тамо.

Али и даље се нисам осећао како треба, поготово данас, када сам се знојио баш много. Много више него уобичајено.

Уторак, 12. септембар

Уторак је за мене почео рано, хоћу рећи да нисам спавао скоро ништа. Пошто ме је прошла главобоља, из неког необјашњивог разлога сам кренуо да играм Елдер Скролс – Леџендс на телефону. А та игра је невероватно заразна те сам је играо све до 5 ујутру, када сам видео колико је сати рекао сам себи доста, деинсталирао игру и легао да спавам. Нисам спавао много свега пар сати. Причао сам са девојком, урадио тоалету и отишао на доручак. Доручковао сам само двопек и пио топлу воду. За доручком сам упознао Американца из Јуте и причао са њим доста. Он исто путује по Азији те смо разменили мишљења иа запажања. Током приче сам се осетио баш лоше.

Завршили смо полако и кренуо сам ка соби, једва са пешачио. Стигао сам до кревета и стропоштао се у њега. Изненада сам почео да горим, мислим да имам грозницу и глава је почела силовито да ме боли. Покушавам да се усредсредим на неку мисао и да је држим не би ли заспао, али не иде сан од главобоље не иде на очи. Изненада ме хвата огромна малаксалост да нисам у стању да устанем из кревета. Трпим и надам се да ће да прође, али чак ни после неколико сати овакве медитације ништа ми није боље, Устајем да пробам да повратим али ништа неће да изађе. Враћам се у кревет.

Среда, 13. септембар

Четвртак, 14. септембар

 

 

 

 

Терцеира (Азорска острва)

Зашто ићи?

Ако имаш пријатеља који има такву идеју и ако је то острво Терцеира, онда зашто да не. Ићићемо на пет дана, стим да ћемо 2 дана провести у путу скоро цео дан. Припремио сам се за могућност планинарења, понео сам ципеле, камашне, лампу, астро ћебе, јакну, ногавице и још понешто. Носим и Никон Д5300 са телефото објективом, укупна тежина опреме око 7 кг. Очекујемо лепо време тамо температуру око 25 степени и наравно, сунчане дане.

Дан 1 – субота

Устао сам рано, око пола 5. Спремио доручак и дописивао се са Суи Суи (кинескиња која ће да дође ускоро до мене). Милан је дошао по мене у 5:40 и полако смо кренули ка аеродрому. Са нама да нас испрате кренули су Јасмина његова жена и његов син Владимир. Стигли смо око 6 на аеродром, и кренули на сигурносну проверу и брзо то завршили. Пошто сам урадио пријаву лета онлајн нисмо се нигде задржавали више него сто смо морали.

Укрцали смо се у авион и полетели у 7:30. Ер Србија ме изненадила са веганским сендвичом и јабуком. Лет је миран и угодан.

Стижемо у Цирих, на време, после сат и по лета. Укључујем се на аеродромски интернет и зовем Милановог брата. Он је већ ту негде и налазимо се са њим. Шетамо около и на крају седамо.

Причамо и тако иде време. Следећи лет је у 13:55 за Лисабон. Завршавамо причу, растајемо се од Бојана и крећемо ка лету. Укрцавамо интересантнан зеленкасти авион. Овај лет би требало да траје два и по сата. Испочетка сам нешто преморен, али мало после ми је боље. Храну за овај лет нисам могао да поручим, али сам добио један природан сок (тако кажу) и касније још 2 два са крекерима и то од стјуардеса директно.

У 15:40 стижемо, по локалном времену. Авион за Терцеиру имамо у 6 сати. Чекамо да се појави број гејта на огласном екрану. Освежио сам се воћном салатом.

Ево нас на излазу број 22, чекамо да отворе излаз. Интересантно је приметити да су сви старији људи овде који чекају лет. Мало има људи.

Укрцали смо се у авион и пун је! Атмосфера је добра. Милан се опет на своја леђа извукао и задржао место до прозора. Спава ми се, зевам.

Лет је сада увелико у току. Опет сам се снашао за парче хлеба и биљни маслац. Милан се распричао са комшијама. Надам се да ћемо ускоро да стигнемо, овај лет ми траје нешто дуже од претходних.

Стигли смо на аеродром Фејес. Милан је успут нашао још пријатеља и замолио их да нам помогну око рент-а-кар.
Дошли смо на шалтер рент-а-кар и платили 900 еур резервацију за ауто. После провере аута смо кренули до Ангре. Успут смо се забављали снимајући околину апаратом и мобилним телефоном. Време је било облачно, магловито и са слабом кишом. На улазу у Ангру смо наишли на статуе бикова. Касније смо сазнали за легенду (или стварност) да су први шпански освајачи били отерани са острва од стране једне жене која је пустила својњ бикове на њу. Од тада се бикови редовно пуштају по учивжцама (на жалост нисмо видели ни једног). Убрзо смо стигли испред хотела. Уз помоћ неке две жене успели смо да дозовемо радника да нам отвори врата собе. После много тражења коначно сам у кревету у једној соби.

Нисмо изашли нигде већ кренули да спавамо. Пошто Милан толико хрче био сам принуђен да изађем из собе и легнем на софу у предсобљу.

Дан 2 – Недеља

Спавао сам на каучу у дневној соби и разни звуковк су ме будили: врата наше собе што су лупала, звук воде из купатила, неке машине што су се аутоматски укључивале и жена што је стењала из суседне собе. Онда ј две жене што су дошле касно и тражиле рецепционара. Помогао сам им тако што сам им дао телефон објекта и наставио да спавам. Милан ме јутрос пробудио питајући ме зашто сам тамо, рекао сам му да нисам могао да спавам јер много хрче, али и да га разумем јер хркање је велики проблем иначе. Прешао сам поново у собу, он је убрзо отишао негде, а ја сам наставио да спавам.

Сада је пола 9 по локалном времену идем да се истуширам и доручкујем, а после ћу да видим шта ћу.

Нисам се истуширао, јер нисам знао пустити топлу воду (опет сам мислио да знам). Милан је дошао из супермаркета и донео неку храну. Сели смо да доручкујемо. Таман што смо били при крају дошао је газда и кренули смо да разрешимо дилему око собе. На крају смо и то решили. Соба нас је изашла 140€ баш како смо и мислили.

Непотребна фрка око собе је била јуче. Власник ми је дао неку мапу и рекао да одемо на нека места која је обележио на мапи. Прво где смо отишли је пијаца, тамо смо купили свашта нешто. Од интересантних ствари то је зелени боб, цигара, биљна паста за зубе и четврт лубенице! Кренули смо на једно брдо које је голо и служи за испашу говеда. Поља на брдима су испарцелисана и ограђена каменим оградама. Доста времена смо провели на тим брдима, мењали смо место са времена на време, а ризори су били све бољи и бољи. Чиста ваздух, уредни путеви, пеиеода савршено усклађена са ситуацијом и бескрајан океан.

Поглед пуца на океан, а ту је и ‘преполовљено“ острво које личи на векну хлеба коју ке неко покидао на два дела.

Враћамо се у Ангру са циљем да одемо у Национални парк који се налази испод града. Успут се спуштамо до магистрале „ештрада регионале“ и пролазимо кроз неко село успут.

Е да, хтели смо да приђемо мору што ближе. Па смо скренули у једно јако уску улицу, и на дну смо схватили да не можемо да се спустимо до мора никако, али онда смо схватили да имамо други проблем, нисмо могли са пандом да се вратимо у рикверц. Морали смо да се окренемо тамо. Са једне стране је камени зид, а са друге 2 метра пад у њиву. На срећу ту је била и једна ограда, отворио сам ограду а Милан је успео да скрене ауто у њиву и касније окрене ка излазу. Ова акције је проузроковала паљење ламела мењача. Било је опасно како Милан каже, али ће да прође.
Стигли смо брзо у марину и гледали како са дођемо до парка. Питали смо неког човека са нам објасни. Проблем је, када смо долазили, налетели смо на улицу која је била блокирана и то нам је пореметилл читаву концепцију. Кренули смо сада обилазним путем и стигли до улаза у парк.

Возили смо до самог врха. На врху смо затекли споменик и место за камп. Такође ту је био и један стадион а на њему срне!

Милан је остао мало да одмори на клупи, а ја сам одлучио да одем до оближње шуме и мало процуњам.

Ту је прво кратер који је обрастао у растиње али јасно се види удубљење.
Затим стижем до врха који омогућава диван поглед на пучину. Ту је био и један момак који је осматрао где се китови налазе. Дао ми је да погледам кроз двоглед и видео сам кита како излази на површину и шприца воду у ваздух. Његов посао је да наводи брод на китове, пошто то је туристичка атракција.

Касније смо Милан и ја обишли исто место, али није било вејл вочера више тамо.

Кренуо сам и другом стазом на још један камен и видео да тамо се галебови гнезде. Сликао сам доста.

У повратку назад сам наишао на срну поново. Она је мирно пасла поред пута и није се много обазирала на мене. Нашао сам Милана како лежи у хладовини. Кренули смо назад.

Вратили смо се у собу. Милан је остао у соби, а ја сам кренуо у град да купим још нешто за јело.

Успут сам прошао кроз град и видео неке интересантне зграде и ствари. Као Индијанска продавница, кафић са сликама из прошлости и заставу са српом и чекићем.

Хтео сам да припремим вечеру али Милан је хтео да се окупа. Па сам кренуо са њим. Успут налазим у видокругу још интересантнијих ствари: графит, скејтбордере и старе зграде.

Пошто је вода била много хладна, Милан је одлучио да не плива и кренули смо назад у собу да одмарамо и спремамо вечеру.

Апартман је сачињен од неколико соба, дневног боравка и кухиње. Кухиња је добро опремљена, тако да нам је омогућила да спремамо храну без проблема.

Спремили смо младе кромпириће и салату, а било је и још прилога. Колико се сећам, после вечере смо кренули у вожњу око острва, тако је Милан желео. Кренули смо лево од Ангре.

Најинтересантнија ствар је била шума код Сант Барбаре националног парка. Шума је толико густа, а и дрвећа су нестварних облика. Сталк смо ту на један паркинг и уживали у звуковима приророде. Кренули смо ка северу и онда на ксток правећи известан полукруг. На моје инсистирање Милан се сложио да не идемо скроз око острва, већ да прођемо магистралом кроѕ њега.
Ову ноћ сам исто спавао у дневној соби.

Дан 3 – понедељак

Данас, после тоалета и доручка крећемо

Холандија за нову 2014/2015 годину

Зашто ићи?

Па после путовања у Непал, нисам могао да се смирим, морао сам негде ићи. Пронашао сам путовање за нову годину у Амстердам (са посетом других градова исто) и решио да идем. Наравно одмах сам и узео карту. Одлучио сам се поново за Џангл трајб, јер сам са њима проживео врло лепо путовање у Непал. Такође, зар није најлепше прославити нову годину негде другде, на неком непознатом и новом месту.

Путовање

Овога пута се ишло аутобусом. Значи очекивано време за пут, са чекањем успут је 24 сата! Е сада одмах лоша ствар, прво аутобус је био пун омладине која је само мислила о марихуани! Буквално свака друга реч је била вутра (ганџа или како већ). Сморио сам се од тога. Пошто сам био у напону форме користио сам заустављања аутобуса да мало истрчим по паркингу.

Минхен

Прво дуже стајање (10 сати) је било у Минхену. Дошли смо тамо у рану зору и било је језиво хладно. Моја јакна је имала проблем са затварачем тако да нисам могао да је закопчам. После сам се изнервирао и отишао и купио другу јакну, која ми и дан данас служи за планинарење. Ја имам бубице неке у глави, па нисам успео да нађем јавни тоалет и онда сам ишао да обавим нужду у једном парку. Свашта од мене човек може да очекује.

Наш аутобус, било је доста заустављања
Наш аутобус, било је доста заустављања
Мислим да је било -10 у Минхену
Мислим да је било -10 у Минхену
Смрзао сам се као пи...
Смрзао сам се као пи…
Моја веганска исхрана ме је довела у ситуацију да је јако тешко наћи
Моја веганска исхрана ме је довела у ситуацију да је јако тешко наћи
Један од тргова, мислим сам центар града
Један од тргова, мислим сам центар града